Joakin Alamunija: Tmuran ekonomski horizont pred Unijom

Brisel, 3. novembra – Recesija je realan rizik za celu evrozonu i mi treba da povećamo napore kako bismo osigurali oporavak od opadajućeg ekonomskog toka što je pre moguće, kazao je danas u Briselu Joakin Alamunija, evropski komesar za ekonomske i monetarne poslove. Opisujući ekonomsku prognozu Evropske komisije za 2009. godinu on je rekao da će, po svemu sudeći, to biti „godina mračnog horizonta”.

Ekonomija Evropske unije teško je propatila ove jeseni zbog globalne finansijske krize, pa je EK procenila da će bruto nacionalni proizvod (BNP) zemalja evropske monetarne unije u idućoj godini stagnirati, dok će se povećati nezaposlenost. Dobra vest tiče se inflacije, jer se predviđa da će ona drastično opasti posle skoka u 2008. godini.

Prema prognozama EK, ekonomije Nemačke, Francuske i Italije mogu očekivati BNP nula u sledećoj godini, a Britanija, u kojoj se predviđa „procvat recesije”, oko jedan odsto.

Ukupan BNP zemalja evrozone u narednoj godini trebalo bi da poraste za 0,1 odsto, a 2010. godine za oko 0,9 odsto, što je u trenutnim okolnostima optimistična prognoza.

Međutim, komesar Alamunija izrazio je priličnu bojazan za ekonomije preostalih država EU koje nisu članice monetarne unije.

„Ova finansijska kriza predočila je novu svest o riziku nepripadanja evrozoni. Zbog toga očekujem obnovljenu političku volju da se pripreme ekonomije zemalja koje nisu u evrozoni za ulazak u monetarnu uniju”, najavio je Alamunija.

Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj predviđa se relativna ekonomska stabilnost, ali članice EU sa Baltika, kao i Mađarska, biće veoma snažno pogođene finansijskom i ekonomskom krizom, saopštila je EK.

Estonija, Letonija i Litvanija potonuće u recesiju praćenu visokom inflacijom i budžetskim deficitom, što će svakako ometati njihove napore da se pridruže monetarnoj uniji.

Baltičke zemlje očekuje zapadanje u recesiju posle kratkotrajnog ekonomskog buma koji je bio posledica inostranih ulaganja, ali taj progres je završen još pre izbijanja globalne finansijske krize. Letonska ekonomija može da očekuje porast oko 2,7 odsto BNP-a sledeće godine, ali u 2010. godini rast će pasti na svega jedan odsto. Predviđanja EK za Litvaniju govore da sledeće godine neće biti rasta BNP-a, dok će u 2010. doći do opadanja za 1,1 odsto. Estonija bi tokom naredne godine trebalo da zabeleži porast od 1,2 odsto.

Nezvanično, ekonomski stručnjaci EU predviđaju da će zemlje Baltika morati da se obrate za pomoć Međunarodnom monetarnom fondu i Uniji, kao što je to nedavno učinila Mađarska koja je za sada najteže pogođena krizom.

Rizik u Mađarskoj je veoma visok, posle globalne krize u kombinaciji sa budžetskim deficitom, pokrenut je nagli pad valute i berze, a EK prognozira da će ekonomski rast opasti sa 3,2 na 0,7 odsto.

Poljski i češki porast BNP-a, koji je prethodnih godina iznosio oko pet odsto, u narednoj godini biće oko 3,8 odsto, odnosno 3,6 odsto. Slovačka, koja će od Nove godine postati članica evrozone, imala je 6,2 odsto rasta BNP-a, a sledeće godine joj se predviđa solidnih 4,9 odsto.

Poljska namerava da se 2012. godine pridruži monetarnoj uniji, a tamošnji finansijski sektor u kojem dominiraju univerzalne banke ocenjuje se kao stabilan zahvaljujući dovoljno velikim depozitnim garancijama, ali male i srednje banke zavise od inostranih finansija.

Komisija predviđa da će budžetski deficit Poljske ostati ispod evropske granice od tri procenta BNP-a. Zahvaljujući merama EU ovogodišnja inflacija od 4,3 odsto sledeće godine bi trebalo da opadne na 3,5 odsto, a u 2010. godini na 2,6 odsto.

Komisija je takođe izrazila zabrinutost za Rumuniju i nešto manje za Bugarsku, rekavši da je tamošnji ekonomski rast znatno usporen i sklon opadanju.

Kada je reč o Malti, najmanjoj državi članici Unije, tamo se očekuje povećanje stope nezaposlenosti sa 5,9 odsto koliko je zabeleženo u 2008. godini na 6,4 odsto u idućoj godini.

V. Jokanović

Politika